Oda Ženstvenosti

Ti predivno oličenje venere
Ti ćerko boginje ljubavi
Ti koja tiho i neprimetno održavaš ovaj svet

Uvek si tu, uvek podržavaš,
Tvoje grudi primaju spremne
Slušaš, opraštaš, miluješ

Majčinskom ljubavlju osipaš
Deca u tebi sam život vide
Sebe celu, sebe kompletnu daješ


Čistiš, pereš, kuvaš, sklanjaš, brineš se
zauzvrat ne dobijaš ništa
i pored svega... ne posustaješ


Smeješ se na njegove glupe šale
Prihvataš njegove idiotluke
Ignorišeš njegove postupke


Jovo nanovo hrabro otvaraš svoje srce
Povređena ustaješ
U ljubav u potpunosti veruješ, njoj se daješ


O kako bi lep bio ovaj svet
Da su muškarci makar pola muškarci
Koliko žene jesu žene...

Taj prelepi svet

Nemirni beli glasnik jutra

Trčkara po mojim očima

Golica ih, budi me

Kroz prozor osmeh sunca,

Belilo snega i jutarnja tišina

Ko dobrog prijatelja pozdravljaju me

Ljudi idu negde, trude se, traže, prevazilaze

Smeju se, plaču, ljute, kajaju, vole

Gledam, volim ih, drago mi je

Moj život protkan ljubavlju

Dragi saputnici, predivno dete, prijatelji, porodica

Kuca srca mog oživljena, uvek su tu, sećam se

Borci za pravdu i istinu

Borci za ljubav po celom svetu

Ne predaju se, ne posustaju, moja braća inspirišu me

On koji podržava sve, 

On uvek tu, uvek u svima, On svugde

Drži me, uči me, ka sebi bezrezervno vodi me

Ponekad padnem i posustanem

Ponekad posumnjam i zaboravim

Koliko prelep je svet

Zahvalnost slobodi

Kada hodam slobodnim ulicama
Udišem slobodan vazduh
Iz pluća slobodnog grada

Kada sedim za slobodnim stolom
Ispijam slobodnu vodu
Iz slobodnih grudi zemlje

Kada prolazim pored slobodnih ljudi
Delim slobodan osmeh
Iz srca slobodne ljubavi

Kada gledam slobodnu decu
Pratim trčkaranje slobodnim tempom
Iz naivnog zagrljaja slobode

Kada sedim u slobodnoj sobi
Smireno zatvaram slobodne oči
Iz blaženog mira puke slobode

Kada god osetim dodir tog opšte prihvaćenog čuda
Tog konstantnog partnera nas nesvesnih ljudi
Zahvalni pogled saginjem

Kad sloboda zdravo za gotovo nije
Tad sloboda dar jeste
Tad sloboda blago postaje

Miris ozona

Beli oblak vlažnog pamuka
ustaje sa asfalta,
raste, raspršuje se, hladi.

Sa zahvalnom suzom u oku
ohlađena priroda,
Ohlađeni ljudi, zgrade.

Zamagljeni beli prsti
prolaze kroz mutni oblak,
Utihnuli bljesak čkilji oči.

Vlaga pokriva lica,
grupica kapi zaštićeno se gnezdi,
Ne dira ih niko.

Zelenom tepihu vraća se ponos,
Leteći muzičari nastavljaju koncert,
Reka sita je.

Svi zaboraviše počinioca,
Naivnog stvaraoca,
Majku te fine svežine.

Bila je i otišla ta prelepa dama,
Ostade samo njen potpis,
Taj opijajući miris plavog ozona.

Košnice

30 redova zelenih stakala pale se, gase se, 
8 sati, vidi hrpa ih još radi?
košnice


Pretis blokovi pište pod pritiskom
krkljanac zvuka, mirisa, ukusa, neukusa
košnice


Gužva svitaca tamo s'druge strane vode
guraju se, gomilaju se
košnice


Zunzare proleću šareno
sviraju i trube, puše i psuju
košnice


Pitoma plemena ratuju besnom muzikom
Jerkovići, Medakovići, ko li će nadvladati?
košnice


Kutije šibica množe se divlje
mesta nema ni za šiber
košnice


...ne, mi nismo pčele
mi smo samo mali ljudi
u košnicama

Simfonija gradskog mira

Stišane fleke uličnih lampi
prožimaju nežni pokrivač tame
mrljavo

Balkan setno gleda usamljene zvezde
stari umetnici blistaju
smireno

Topao glasnik mira
raspršuje kose prolaznika
igra se

Ponosna smotra drveća
upija vrtlog užitka opere
ispunjava

Dečiji usklik radosti kafića
vreva ljudske topline
greje

Dom avangardnih boema
glatka koža znojave kaldrme
inspiriše

Mir miluje ćelije
moje srce zaljubljeno
puni se

Ada Svetlosti

Traka letnje svetlosti leže na raspucani beton dva rolera u prolazu Jato ljudskih glasova preleće krivudavom brzinom nestaje Sunce maestralno priprema rasprostrana tela 3 sata na 35 stepeni i jedna žličica vegete Riznica utisaka prošlih vremena gladi svoju belu bradu pored panja Zbir suza slovenskih planina napaja ožednele za dobrom čašom plivanja izranja som Teret 300 hiljada mrava Izmoreni duh nakupljene zemlje trpi Traka letnje svetlosti memorisana na betonu gle! bicikl...